Uzalud ko sludjeni, a jedno drugom sudjeni :)

Ko bi rekao, da  ce se ljubavna prica ranog detinjsta, nastaviti u tinejdzerskim godinama?
Bili su to nerazdvojni prijatelji. Decak i devojcica, ziveli su u kuci do kuce.
Dane detinjstva provodili su zajedno, potajno zaljubljeni jedno u drugo, ni ne pommisljajuci
da ce se jednog dana ta ljubav ponovo probuditi u njima, a mozda se nikada i nije ugasila, ko znaa.
Nestasluci i vragolije su im bile uobicajene. Stalno su se igrali i uvek bili srecni.
Ljutio se on kada bi devocica jela uzinu sa drugim decakom, ljutila se ona, kada bi
decak povukao neku drugu devojcicu za kiku. Ali, to nije bila prepreka njihovom
neraskidivom prijateljstvu. Zajedno su isli u skolu, on je bio za godinu dana stariji od nje. Za
godinu joj je bezao. I dalje su se druzili, sve dok se vec decko nije zaljubio u drugu devojku.
Vise nisu bili nerazdvojni prijatelji, vec samo prijatelji. I vise nisu dane provodili zajedno, iako
su 'kuca do kuce' jedva da su se vidjali. Imao je on puno devojaka, imala je ona dovoljno momaka.
Nisu vise bili zaljubljeni jedno u drugo. Nije bilo 'najbolji drugari zauvek'.
Shvatila je ona da 'zauvek' ne postoji. Bili su samo komsije.
Sve dok nije dosao letnji raspust, raspust kada bi on trebao da krene u prvu.
Vise su se vidjali, opet se zajedno setali. Sve je bilo 'kao u dobra stara vremena'.
Samo sto im odnosi nisu bili isti. Druzili su se, zezali, sve je bilo normalno.
Sve je bilo sasvim normalno sve do njegovog rodjendana. Ona je tada kao i svake godine
ostajala poslednja, da zajedno otvore poklone i da pospreme. Ali tada nisu otvarali poklone
niti pospremali. Tada su 'blejali' na fejsu, zezali se. Sve sto rade najbolji drugari. Sve dok  nisu
i suvise blizu bili jedno drugom, i sve dok nisu zacutali. To je bilo cutaje, sa pravom osobom
u pravom trenutku. Osetila je zmarce, i dlanovi su joj se znojili. Poljubili su se.
Nekadasnji najbolji prijatelji su se poljubili, nakon toliko godina. Osetila je kako mu srce neopisivo
brzo kuca. Ta noc je bila prekretnica u njihovim zivotima. Posle te noci, opet su se retko vidjali,
plasli su se da sretnu jedno drugo. Plasili su se da se pogledaju u oci. Njihovi odnosi su se
ponovo promenili, nisu pricali danima, niti se vidjali. Bilo je samo jedno 'Cao'  jedva izgovoreno.
I posle duzeg vremena, ponovo su poceli da se druze. Ona je zavrsila osnovnu skolu, i ona je
posle raspusta trebala da krene u srednju. Ali, raspust je ovog leta bio drugaciji. Isli su zajedno
na more. Opet bili jako dobri drugovi, zezali se, zajedno sa ostalim drustvom provodili dane na moru.
Imao je on devojaka na moru, imala je i ona decka na moru. Ali oni su opet zavrsili sami u sobi.
I opet su se oni ljubili, grlili. I opet je bilo cutanja. I  posle toga, sve je bilo u najnormalnijem redu.
I posle te veceri, oni su ostali  dobri drugovi. Sve je bilo super. Sve je bilo drugarski.
I ona je krenula u skolu, i zajedno su putovali. I zajedno se vracali kuci. I bilo je pogleda i osmeha.
Svako vracanje kuci je bilo drugacije. Sasvim slucajno su se uhvatili za ruke i drzali se par sekundi.
I  poglede ukrstali i osmehivali se, i priblizavali jedno drugom i suvise blizu, i za malo se poljubili na ulici.
I iz zezanja podigao je on nju u narucje i nosio, i tada su se i suvise blizu nasli i pogledali i zacutali.
I sve to vec danima traje, i traje. Ona ne zna sta oseca prema njemu, a ni on prema njoj.
Ali jedno je sigurno, oni ce kad-tad opet biti zajedno, jer njima je sudjeno, mozda sada, a mozdda
i za 10-15 godina. Ko znaa. Ne zna se sta ce biti na kraju, jer kraja nema.
Oni ce zauvek ostati najbolji prijatelji, koji se gledaju i osmehuju, i sto je najbitnije oni imaju
to njihovo 'cutanje' :)

Verovali vi ili ne,  ovo je moja biografska, napisana kada nisam imala internet. xd :)